Основна структура хидрауличног зглоба састоји се првенствено од главног спојног тела, хидрауличког погонског механизма, ротационог или осцилационог механизма, склопова лежаја, спојних иглица, заптивних компоненти и хидрауличних цеви. Ове компоненте раде у тандему како би омогућиле подешавање угла и ротацију предњих прикључака. Главно спојно тело служи као примарна носива конструкција; обично произведен од челика високе чврстоће, повезује радну опрему багера са предњим прикључком, док издржава затезне силе, силе притиска, моменте савијања и ударна оптерећења настала током рада. Хидраулички погонски механизам делује као извор енергије за кретање, углавном користећи актуаторе као што су хидраулични цилиндри или хидраулички мотори. Ове компоненте претварају притисак из хидрауличког система у линеарни потисак или обртни момент, покрећући механизам зглоба да осцилује или ротира. Ротирајући или осцилујући механизам претвара ову покретачку силу у специфична подешавања угла; дизајн варира у зависности од производа - неки хидраулички зглобови користе хидрауличне цилиндре за активирање веза за дефинисани опсег осцилација, док други користе хидрауличне моторе упарене са зупчаницима или другим системима преноса за постизање ротације. Склопови лежаја подржавају покретне делове, смањујући трење током релативног кретања и обезбеђујући несметан рад чак и под оптерећењем. Прикључне игле причвршћују хидраулички зглоб за крак багера, полуге и прикључке на предњем крају, обезбеђујући да се свака компонента може померати у односу на друге како је пројектовано. Компоненте за заптивање су уграђене у хидрауличне цилиндре, ротационе спојеве и различите прикључне тачке како би се спречило цурење хидрауличне течности и спречили спољни загађивачи – као што су прашина, прљавштина и влага – од уласка у унутрашњи механизам. Хидраулични цевовод олакшава довод и враћање течности под притиском, омогућавајући хидрауличном погонском механизму да изврши покрете као одговор на команде руковаоца.
Кроз синергистичку интеракцију хидрауличког система, погонског механизма и компоненти преноса, хидраулични зглоб омогућава прецизно позиционирање предњих прикључака. Када руковалац укључи хидраулички систем багера, течност под притиском се усмерава у хидрауличне цилиндре или хидрауличне моторе, активирајући ове компоненте. Ово кретање се затим преноси – преко спојница, зупчаника или других погонских елемената – на покретне делове, чиме се мења радни угао кашике, хватаљке или другог прикључка. Током рада, склопови лежаја пружају подршку и вођење, омогућавајући покретним деловима да неометано функционишу у дефинисаним границама; у међувремену, главно тело и спојни клинови преносе оперативна оптерећења, обезбеђујући структурални интегритет целог склопа. За хидрауличне зглобове који захтевају континуирану ротацију, може се уградити ротациони зглоб да би се одржао континуитет хидрауличних кола током ротације. Насупрот томе, дизајни који су првенствено фокусирани на осцилирајуће кретање дају приоритет оптимизацији хода цилиндра, конфигурације везе и углова замаха. Пошто хидраулични зглобови морају да издрже тежину додатака, отпорност на ископавање и наизменична оптерећења настала честим кретањем, њихов структурални дизајн мора да уравнотежи снагу, крутост, отпорност на хабање и перформансе заптивања. У пракси је неопходно редовно проверавати стање спојних клинова, лежајева, погонских механизама, хидрауличних водова и заптивки. Ако се открију било какви ненормални зазори, цурење уља, механичко везивање или структуралне пукотине, јединица се мора одмах искључити ради инспекције. Кроз звучни дизајн основних компоненти и марљиво рутинско одржавање, оперативна стабилност, капацитет носивости и радни век хидрауличног зглоба могу се побољшати, ефикасно испуњавајући захтеве различитих грађевинских окружења.

